Пролог

СВЕТ И СРБИЈА: ГОРКИ РЕАЛИЗАМ И ОПРЕЗНЕ НАДЕ
Да додири не буду ране

Они што се повремено крију иза псеудонима „међународна заједница” својим поступцима свакодневно производе доказе да је свет у којем живимо гробље правде, истине и етике. Стари Хомјаков није био у праву рекавши да ће малограђанштина бити последњи стадијум западне цивилизације. Видимо да је тај стадијум, заправо, сенилно варварство. Ужасно слепило егоизма, паразитизма и просташтва, подигнуто на предапокалиптични технолошки ниво. „Једни момци су добри, други су лоши. А у које спадају они што убише дете на ноши?”
Тачке додира Србије са таквим „светом” су ране. Слично искуство има пет милијарди људи проглашених за „помоћно становништво” на овој плавој лопти у свемиру. Али, срећом, постоје и друкчији свет и друкчији сусрети Србије са њим. У оквиру пројекта „Свет у Србији”, на Авалу ускоро стиже нових готово 200 студената из 40 земаља. Научиће српски и студирати на овдашњим универзитетима. На Међународни фестивал етнолошког филма у Београду врхунски ствараоци доносе упечатљиве слике из живота својих народа и земаља. Неке од тих слика доспеле су, ево, и на насловну страну Националне ревије. Јапанска влада финансира капитални еколошки пројекат у српским термоелектранама, бринући о здрављу Србије. Русија је одбила још једну баснословну понуду за одустајање од подршке територијалној целовитости Србије. Више несврстаних земаља повлачи своје исхитрено признање насилног цепања покрајине Косово и Метохија од Србије...
Изгледа да нада заиста последња умире.
А док је наде...